Smatra se da je čau čau (Chow chow ili Chow) jedinstvena rasa pasa. Analize DNK potvrđuju da je čau jedna od najstarijih rasa, koje su evoluirale od sivog vuka u visokim stepskim regijama Sibira ili Mongolije. Mnogo su kasnije služili kao čuvari hramova u Kini i Tibetu, po čemu su danas najpoznatiji (pored neprijatne činjenice da su se u Kini našli i na jelovniku). Čauovi su uzgajani i kao radni psi za lov, čuvanje stoke, vuču i kao čuvari. Mnogi istoričari veruju da je ovaj pas pratio mongolske vojske na pohodu kroz Kinu sve do Bliskog Istoka i Evrope.
U Evropi je patronat nad ovom rasom 1894. godine preuzela Engleska, popularnost su stekli nakon Prvog svetskog rata, u Srbiji su se zvanično (registrovana legla) pojavili 1990. godine. A moje oduševljenje ovim psima ne jenjava od 1995. godine kada sam ih prvi put video na republičkoj izložbi.
Pre nekoliko dana sam konačno u Šumaricama dobio priliku da napravim nekoliko fotografija i sada bolje razumem zašto za ovog psa pišu da „odgovara mirnim osobama, jer ne zahteva duge šetnje, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre (bacanje loptice) ne spadaju u igre čau-čaua, a takođe ni igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano.”
Med medeni.
(Izvor podataka: Wikipedia)
