Svako ko je imao priliku da sedi do mene na suvozačevom mestu naučio je da vodi jednostavan dnevnik putovanja. To je otmeno ime za rukom nacrtanu tablicu u običnom bloku papira sa spiralnim povezom. Suvozač upisuje mesta kroz koja prolazimo, vreme, broj pređenih kilometara i trajanje pauze (odmor, naplatna rampa na autoputu, granični prelaz). Kako ta obaveza brzo postaje mrska suvozač zauzvrat stiče prestižno zvanje „navigatora”.
Evidencija mi služi za računanje putnih troškova, kao podsetnik i osnova za planiranje narednog putovanja, a u praksi je neprocenjivo u pola četiri ujutru imati suvozača koji sa punom pažnjom prati zbivanja na putu.
Na osnovu zabeleški tokom putovanja sastavio sam nekoliko tablica, koje opisuju put kroz Makedoniju i Grčku do različitih letovališta (Nei Pori, Pefkohori, Toroni). U tablicama su prikazani samo pređeni kilometri, bez prolaznih vremena i prosečnih brzina kretanja na pojedinim deonicama. Neka svako odmara prema svojim potrebama i rizikuje prema sopstvenoj savesti. Svi putevi su ucrtani u Google Maps, a važne raskrsnice obeležene i opisane.
Put kroz Makedoniju
Put kroz Makedoniju je jednostavan, kako volim da kažem – „samo nizbrdo”. Od graničnog prelaza Tabanovce do prelaza Bogorodica kod Đevđelije ima 178 km, od čega je čak 143 km autoputa. U Makedoniji je benzin skuplji nego u Srbiji, a evrodizel jeftiniji do 20 evrocenti po litru (~ 22 dinara). Usput ima dovoljno benzinskih pumpi i ugostiteljskih objekata, a nađe se i poneka saobraćajna patrola. Na naplatnim rampama primaju i kovani novac u evrima (ne manje od 50 centi), ali je tada putarina skuplja.
Posle razdvajanja saobraćajnih traka kod Katlanova počinju fantastični predeli kroz klisuru Pčinje (na slici). Iza mesta Demir-Kapija preko mosta se ulazi u dva vezana tunela i posle njih vozi klisurom pored Vardara. Reka na trenutke izgleda tako bistro da svaki put poželim da se zaustavim, siđem do reke i zagnjurim se… ako je ona u pesmi mogla da beli platno, voda je dovoljno čista.
Put kroz Grčku
Za put kroz Grčku iz iskustva opisujem tri pravca: put za Nei Pori (Olimpska regija), put za Pefkohori (na jugu poluostrva Kasandra) i put za Toroni (na jugu poluostrva Sitonija). U svakom slučaju, posle graničnog prelaza treba ići pravo do kraja. Razdvajanje puteva desno za Atinu i levo za Solun nalazi se otprilike na 59. kilometru od granice. Ranije skretanje za Solun na 48. kilometru od granice vodi kroz industrijsku zonu Soluna, put je kraći nekih dvadeset kilometara, ali nije vredan cimanja po semaforima.
Za Nei Pori (Νέοι Πόροι) posle skretanja ka Atini takođe važi „samo nizbrdo”. Autoput je udoban i isprekidan rampama za naplatu putarine. Sa desne strane se uzdiže Olimp, a sa leve strane se smenjuju Katerini (Paralija, Olympic Beach), Leptokarija, Platamon i Nei Pori.
Nakon skretanja prema Solunu pravac prema Halkidikiju se malo komplikuje, jer Solun valja zaobići u širokom luku. U Solunu vozači parkiraju automobile u dva reda uz ulicu, a pešaci se pojedinačno i u manjim grupama bacaju pred kola gde im padne na pamet da pređu ulicu. Široki luk dugačak tridesetak kilometara se zove unutrašnja obilaznica oko Soluna (Esoteriki Peripheriaki Odos / Εσωτερική Περιφεριακή Οδός), popularnije Ring Road i pored svakog od tri opisana pravca se nalazi veza [ Google Maps ] na kojoj su obeležene sve važnije tačke na obilaznici.
Za letovališta na Halkidikiju put je isti do mesta Nea Moudanija (Νέα Μουδανιά), a petlja iza grada razdvaja put za Pefkohori (Πευκοχώρι) na poluostrvu Kasandra i put za Toroni (Τορώνη) na poluostrvu Sitonija.
U Grčkoj je gorivo skuplje nego u Srbiji i Makedoniji. Saobraćajne patrole nisam viđao, ali su česti saobraćajni znaci, koji upozoravaju da se saobraćaj prati kamerama. Na saobraćajne kazne reda veličine letovanja za četvoročlanu porodicu pomislim prilikom svakog preticanja.
