Kada fotografijom želimo da prenesemo neko raspoloženje ili dramatično osećanje možemo se poslužiti siluetom. Silueta je naziv za tamni obris na svetloj pozadini. Siluetnu fotografiju dobijamo fotografisanjem osobe ili objekta tako da se izvor svetla nalazi iza njih. U prirodi je siluetnu fotografiju najlakše napraviti tokom svitanja i sutona dok se sunce nalazi toliko nisko da kretanjem po tlu možemo „oblikovati” scenu.
Zalazak sunca je kao dramatičan završetak dana oduvek fascinirao umetnike i fotografe zbog boja koje se tokom zalaska razliju po nebu. Naše oči se veoma lako prilagođavaju tim promenama, ali digitalni fotoaparati lako kompenzuju pomeranje kolorita i može se desiti da ne zabeleže ono što mi vidimo. Zato je potrebno balans boje podesiti na Shade (senka) ili Cloudy (oblačno), opcije koje kompenzuju plavičaste tonove tokom oblačnih (sivih, sinjih) dana i u slučaju zalaska sunca ističu crvene tonove.
Za vreme zalaska sunca napolju ima više svetlosti nego tokom svitanja, pa je moguće fotografisati bez stativa. Nema potrebe da napomenem kako blic nema smisla. Svojim očima sam gledao „stručnjaka” sa skupljim fotoaparatom kako je sa blicem otreskao nekoliko fotografija pravo u Sunce preko celog zaliva (domet ugrađenog blica je otprilike tri metra). Živo me zanima kakve fotografije (ni)je napravio.
Za uspešnu siluetnu fotografiju potreban je veliki kontrast između objekta i pozadine – toliki da se u ekstremnim slučajevima u tamnim površinama više ne prepoznaju detalji, već samo tamne konture. Pravilna ekspozicija podrazumeva merenje svetla na pozadini tako da ona ostane pravilno eksponirana, dok će subjekt ostati podeksponiran i zbog toga bez detalja, samo kao kontura, crna površina – silueta. Ako niste sigurni napravite više snimaka sa različitim vrednostima i obavezno iz više uglova. Veoma je važno pravilno rasporediti subjekte tako da njihovi obrisi budu prepoznatljivi.
Profesionalni fotografi ne savetuju korišćenje polarizacionog filtera za slikanje zalaska sunca zbog pojave odsjaja na objektivu i fotografiji i zbog toga što nemaju uticaj na boju neba. Polarizacioni filteri daju najbolje rezultate kada se sunce nalazi bočno u odnosu na pravac fotografisanja. Tako kaže teorija. U praksi nisam odustao od polarizacionog filtera, koji je u ovom slučaju nebitan za boju neba, ali je neprocenjiv za isticanje površine mora. Eventualne refleksije se mogu izbeći promenom položaja ili ugla ili njihovim pomeranjem na tamne površine fotografije odakle se mogu lako ukloniti (zacrniti).
Za vreme zalaska sunca boje se veoma brzo smenjuju, pa je poželjno namestiti se najmanje pola sata pre zalaska sunca, a ni odustati nakon zalaska, kada se pored zaostalih žutih i narandžastih tonova pojave plavi i ljubičasti.
Sve fotografije sam napravio sredinom jula u mestu Toroni na jugu poluostrva Sitonija (Halkidiki) u Grčkoj. Nekada su fotografi u svakom mestu beležili vreme izlaska i zalaska sunca i raspitivali se kod lokalnog stanovništva o najboljim mestima za fotografisanje. Zahvaljujući Internetu pre polaska na put bili su mi poznati vreme obdanice, okvirne tačke izlaska i zalaska sunca i kako su se na pojedinim lokacijama kolege fotografi snašli pre mene. Dobar plan je početak svakog uspeha.
Amin.