Pre tačno četiri meseca sam napravio svoj drugi zaron (pisao sam o tome u članku The big rock). U međuvremenu je proteklo mnogo vode, ali neki doživljaji se jednostavno ne zaboravljaju… u to ime sam na bazenu danas na dah i bez peraja preronio pedeset metara (dve širine).
„Sve je u redu”
Jednom k’o nijednom, kaže narodna izreka… u euforiji nakon prvog uspešnog zarona (The Wreck) obećao sam ekipi da ću doći ponovo. Već sledećeg jutra sam bio u ronilačkom klubu. Slobodno vreme sam iskoristio da prošetam plažom. Kalamitsi je i dalje pravi mali biser Sitonije.
U klubu sam zatekao poznata lica, a nepoznat momak je objašnjavao Vasilisu kako ”Greek ‘ne’ in Serbian means ‘no’, can you imagine that?” … i ispalo je da u grupi imam „zemljaka iz Švice” – Marka kome sam do neba zahvalan za podvodne fotografije (njegovi podvodni snimci su na ovoj adresi: bowhunteram35). Kad sam pomislio da zanimljivije ne može biti grupa je udvostručena. U klubu se pojavilo pet devojaka iz Bugarske zainteresovanih da pođu sa nama, po dve sestre i jedna Elena.
